Наставне активности

Често постављана питања и одговори

Питања и одговори су поређана хронолошки како су додавана на ову страницу тако да се најстарије питање налази на дну ове странице а најновије додато питање и одговор на почетку ове странице.

Питање: Уплатила сам новац у петак поподне, кад могу да очекујем да ће новац бити на мом рачуну?

Одговор: Уплате се “прокњижавају” сваког радног дана после 08.00 сати у систему Службе за наставу, за претходни радни дан платног промета. Платни промет не ради суботом и недељом и те уплате се третирају као уплате првог наредног радног дана тј. као уплате извршене у понедељак. Поменуте уплате “стижу” заједно са осталим уплатама од понедељка и на располагању су студентима у уторак нешто после 08.00 сати. Исти је случај и када се петком уплати у поподневним сатима, након краја радног времена за платни промет (после 15.00 сати). Из нама непознатог разлога, уплате извршене у поштама и појединим платним институцијама не ретко се на факултетском изводу појављују са даном закашњења. Факултет сваког радног дана од Управе за трезор добија извод на коме се налазе подаци о уплатама на факултетски рачун за претходни радни дан платног промета. Овај извод представља списак свих субјеката који су извршили уплату на рачун факултета, податак о износу који је примљен, као и између осталог и позив на број са којим је уплата извршена. Факултет, заправо Служба рачуноводства, сваког радног дана нешто после 08.00 сати информације о овим уплатама електронски доставља информационом систему Службе за наставу и тек након овог интерног “прокњижавања” новац је на располагању студентима за пријаву испита (под претпоставком да је позив на број тачан јер је овај број својеврстан “путоказ” коме треба да се новац повеже на финансијску картицу). Уколико новац ни након свега овога није на Вашој финансијској картици онда постоје три могућа објашњења. Прво, да сте Ви или шалтерски радник на уплатном месту, погрешили број текућег рачуна. Друго, да је уплата извршена са нетачним или туђим позивом на број. Треће, да је позив на број само делимичан (недостаје неки број). У овом последњем случају добар део оваквих уплата у Служби за наставу приметимо сами и у току дана их повежемо на финансијску картицу студента или то учинимо на телефонску или мејл интервенцију самог студента (у том случају су нам потребни подаци ко је уплатилац, који износ је уплаћен, ког датум и где како би смо уплату пронашли). Када је уплата извршена на туђи позив на број потребна је такође уплатнца и алтернативно налог тј. одобрење оног на чију финансијску картицу је уплата грешком завршила како би смо је пребацили.

Питање: До када је крајњи рок да студенти уписани по болоњи заврше студије и шта ће се догодити ако до тог рока не заврше студије?

Одговор: Према Закону студије се морају завршити најдуже у дуплом низу година потребних за реализацију студијског програма, што у случају када су основне академске студије у питању значи да се студије морају окончати за 8 школских година. Од школске 2017/2018. године студенти који студирају уз рад на претходно поменути рок могу добити продужење за сваку школску годину проведену у радном односу. Студирањем уз рад студент може студирати највише до троструког броја година потребних школских година за реализацију студијског програма (ОАС – 12 школских година, МАС – 3 школске године и ДАС – 9 школских година). Студенти по “болоњи” који су се у прву годину основних академских студија уписали школске 2006/2007. године, под претпоставком да су сваке школске године имали статус студента, морају да заврше студије до краја школске 2013/2014. године (тј. најкасније до 30. септембра 2014. године). Студентима који су имали одобрено мировање права и обавеза, као и школске године у којима нису имали статус студента, овај рок за завршетак се продужава за период трајања мировања права и обавеза, односно, за број школских година у којима нису имали статус студента. По истеку овог рока овим студентима ће престати статус студента. Декан може студенту, на лични захтев, поднет пре стицања услова за губитак статуса студента, продужити рок за завршетак студија за једну школску годину ако студенту на дан истека рока када су се стекли услови за престанак статуса студента остаје неостварених највише 20 ЕСПБ бодова за завршетак студија. Студенти који до завршетка студија имају више од 20 неостварених ЕСПБ бодова биће у обавези да пре истека рока за завршетак студија поднесу захтев за прелазак на нови одговарајући студијски програм. Прелазак на нови студијски програм подразумева добијање новог броја индекса и еквиваленцију одслушаних предмета и положених испита. Предмети који буду одређени као разлика, а из којих настава није одслушана, моћи ће да се полажу тек по завршетку наставе из тог предмета. Остали предмети који су раније одслушани и који имају свог еквивалента у новом студијском програму, моћи ће да се полажу од првог наредног испитног рока.

Питање: До када је крајњи рок да студенти који студирају по старим плановим и програмима да заврше студије по ранијим прописима и шта ће се догодити након тог рока уколико се студије не заврше?

Одговор: Студенти који су уписани на студије по ранијим прописима (пре “болоње”) имају право да према тренутно вежећој одредби Закона заврше студије до краја школске 2021/2022. године (тј. најкасније до 30. септембра 2022. године). Након истека овог рока даљи наставак студија биће могућ преласком на одговарајући акредитовани “болоњски” студијски програм. Прелазак на нови одговарајући студијски програм ће подразумевати процедуру еквиваленције старог и новог студијског програма при чему ће студенти поднети захтев за наставак студија и еквиваленцију старог студијског програма са новим одговарајућим студијским програмом. Поступак подразумева да ће они који поднесу овај захтев добити нови број индекса и извршиће се признавање раније положених испита и предмета из којих је настава одслушана са одговарајућим (еквивалентним) предметом из одговарајућег “болоњског” студијског програма. Еквиваленте предмете из којих је настава већ одлсушана студенти ће моћи да полажу по новом студијском програм у првом испитном роком након завршетка поступка. Сви предмети који буду одређени као разлика, а из којих настава није одслушана, мораће прво да се одслушају предавања пре него што буде могуће приступити полагању испита из тих предмета.

Питање: Интересује ме да ли је могуће уписати мастер студије на Правном факултету у Новом Саду после завршеног акредитованог студијског програма на приватном правном факултету?

Одговор: Да, могуће је. Власничка структура није релевантна чињеница приликом оцене испуњености услова за упис на мастер академске студије. На мастер академске студије се може уписати лице које је завршило одговарајуће основне академске студије права које по називу, програму и обиму одговарају основним академским студијама које остварује Факултет и које испуњава остале услове прописане Конкурсом. Испуњеност услова цени комисија. У сврху оцене испуњености услова за упис потребно је доставити план и програм завршеног студијског програма, као и уверење о положеним испитима. Комисија може одредити полагање разлике у испитима уколико нађе да та разлика није већа од 60 ЕСПБ бодова (академски стандард за једну годину студија).

Питање: Која је разлика између броја пријвљивања и броја излазака на испит и како то утиче на плаћање више цене пријаве испита?

Одговор: Број пријављивања неког испита није ограничен и не утиче на примену више цене приликом наредне пријаве тог испита. Број излазака на испит означава колико пута је студент приступио испиту и био неуспешан у полгању. Неуспешни изласци на испит се евидентирају оценом 5 (није положио) у записник о полагању испита (не и у индекс студента). Након три неуспешна изласка на испит (три пута евидентирана оцена 5 у записнику) свака наредна пријава овог испита се наплаћује по вишој цени у складу са важећим факултетским ТРОШКОВНИКОМ.

Питање: Положио сам испит али ми оцена још није евидентирана на студентским веб сервисима, а у историји полагања стоји ознака “НД”. Да ли је ово нека грешка?

Одговор: Ознака “НД” је скраћеница за “није дошао”. Најчешће није реч о грешци већ о томе да записник са тог испита није унет у евиденцију (било из разлога што професор није вратио записник или што референт није стигао да обради записник са испита).

Питање: Да ли се испит може накнадно одјавити?

Одговор: Не, одјава испита је могућа само док траје и пријава. Дакле, након истека рока предвиђеног за пријаву испита више није могуће одјавити пријављени испит.

Питање: Колико бодова је потрено за упис наредне године?

Одговор: Да би се уписала наредна (виша) година студија потребно је у текућој школској години остварити најмање 37 ЕСПБ бодова. Дакле, посматра се збир свих бодова положених испита (без обзира на годину студија на којој је предмет одслушан) од јануарског до закључно са октобарским испитним роком текуће школске године.

Питање: Какви су услови за прелазак и наставак студија на Правном факултету у Новом Саду са друге високошколске установе?

Одговор: Захтеве за прелазак почињемо да примамо од друге половине септембра месеца и решавамо их до средине октобра месеца (о захтеву одлуку доноси декан). Уз захтев је потребно доставити план и програм студија (цео програм по могућности или евентуално силабусе за предмете које сте положили на високошколској установи са које би прешли) и уверење о положеним испитима. За овај захтев је потребно уплатити накнаду из трошковника под ставком “остали захтеви”. Уколико до позитивног решења молбе у међувремену на високошколској институцији са које прелазите положите још неки испит (нпр. у редовном или додатном октобарском року) Ваш захтев ћете допунити новим уверењем о положеним испитима како би Вам се и још неки испити евентуално признали. Уколико Вам захтев за прелазак буде одобрен, поред школарине бићете у обавези да платите трошкове за признавање испита по сваком предмету, трошковник можете погледати ОВДЕ.

Питање: Да ли постоји могућност да се у истом испитном року полажу МЈП 1 и МЈП 2 као и други предмети попут Увода у грађанско право и Стварно право?

Одговор: Прописано је који су то предмети који се могу полагати тек након положеног неког другог предмета. Детаљну спецификацију ових предуслова можете погледати на страници одговарајућег студијског програма. Дакле, пријављивање МЈП 2 је условљено положеношћу испита из МЈП 1, а пријављивање Стварног права није условљено положеношћу испита из Увод у грађанско право. Када имате намеру да у једном испитном року пријавите предмет који има други предмет као предуслов (као што је то случај са МЈП 2 и МЈП 1), потребно је да извршите пријаву за оба предмета тако што ћете нпр. МЈП 1 пријавити у ранијем термину у односу на МЈП 2. Када се заврши пријава испита, пријава из МЈП 2 ће бити “спорна” и биће уклоњена (новац од пријаве ће бити враћен на финансијску картицу студента). Када студент положи МЈП 1, потребно је да са индексом дође на шалтер Службе за наставу да “активира” спорну пријаву или да пошаље и-мејл Служби за наставу. На овај начин, када референт утврди да је положен испит који је био предметни предуслов (МЈП 1) вратиће привремено уколоњену пријаву (јер је разлог “спорности” те пријаве отклоњен) и студент ће бити враћен на термин испита у коме је оригинално пријавио спорни предмет (а финансијска картица студента ће поново бити задужена за цену редовне пријаве). Уколико студент нпр. није пријавио МЈП 2, а положи испит из МЈП 1, МЈП 2 може да пријави кроз накнадну пријаву, уколико постоје могућности спрам броја пријављених кандидата код предметних наставника и уопште постојања термина за МЈП 2 (накнадна пријава се тарифира у складу са факултетским ТРОШКОВНИКОМ).

Питање: Дипломирао сам и занима ме колико треба да се уплати за издавање уверења и шта је још потребно да се испуни уз уплатницу?

Одговор: Када дипломирате потребно је да поднесете захтев за издавање уверења и дипломе (Образац О-8 који можете набавити у факултетској скриптарници). На шалтеру Службе за наставу ћете предати Ваш индекс, попуњен Образац О-8 и доказе о уплати накнада за ставке из трошковника “Уверење о дипломирању” и “Диплома”. На шалтеру ћете добити један статистички образац који ћете попунити за потребе Републичког завода за статистику. Трошковник и износе поменутих накнада можете погледати ОВДЕ.

Питање: Пријавио сам испит у овом испитном року, међутим, искрсли су ми одређени проблеми и желео бих да одложим испит, каква је процедура за то?

Одговор: Да би се одложио испит потребно је најкасније дан пре заказаног испита затражити сагласност за одлагање испита од наставника код кога је испит пријављен. Одложени испит се може полагати само код наставника код кога је испит пријављен и уколико наставник има термин за који би дао сагласност да се испит одложи (наравно, и уколико то наставнику дозвољава број пријављених кандидата за тај дан). Наставник, уколико је сагласан да се испит одложи потписаће се на Образац О-5 (који студент може набавити у факултетској скриптарници) и на обрасцу ће одредити датум за који је сагласан да се испит одложи. Одмах по добијеној сагласности, студент је дужан да изврши уплату у складу са факултетским трошковником и да на шалтеру Службе за наставу преда образац за одлагање испита, као и доказ о уплати одговарајуће накнаде (ставка за “Захтев за одлагање испита” утврђена ТРОШКОВНИКОМ). Одложени испит се у истом испитном року не може поново одлагати.

Питање: Могу ли да оверим зимски семестар после испитног рока у априлу?

Одговор: Да, али се мора имати у виду то да онај ко није оверио зимски семестар (а самим тим није ни уписао летњи семестар) не може пријављивати испите док не изврши накнадну оверу сместра.

Питање: На који начин се поништава испит? Да ли могу да изађем у наредном року на испит који сам положио, пошто сам незадовољан оценом?

Одговор: Студент има право да Декану поднесе приговор на добијену оцену, ако сматра да испит није обављен у складу са Законом, Статутом и општим актом факултета, у року од 36 часова након добијања оцене. Уколико се усвоји приговор студента, студент поново полаже испит у року од 3 дана од дана пријема одлуке Декана по поднетом приговору. Дакле, уколико је прошло више од 36 часова од добијене оцене, а приговор није поднет, оцена са тог испита се не може поништавати а тај предмет се сматра положеним и више се не може пријављивати.

Питање: Студирам по старом систему (пре болоње) и ОПШТИ смер сам, шта ми треба да бих могао да узмем степен?

Одговор: Уколико имате положене све испите из прве и друге године студија, који су предвиђени студијским програмом, као и радно, управно и привредно право можете поднети захтев на шалтеру Службе за наставу (који се тарифира са 8.500 динара за издавање уверењa и дипломe) за издавање уверења и дипломе о стеченом првом степену високог образовања и стручним називом ПРАВНИК.

Питање: Студирам по старом систему (пре болоње) и СУП смер сам, шта ми треба да бих могао да узмем степен?

Одговор: Уколико имате положене све испите из прве и друге године студија, који су предвиђени студијским програмом, као и управно право – општи део, можете поднети захтев на шалтеру Службе за наставу (који се тарифира са 8.500 динара за издавање уверењa и дипломe) за издавање уверења и дипломе о стеченом првом степену високог образовања и стручним називом ПРАВНИК.

Питање: Да ли се по болоњском систему студирања може узети степен?

Одговор: Не постоји такава могућност, јер факултет нема акредитован студијски програм у трогодишњем трајању односно у конкретном случају програм обима 180 ЕСПБ за стицање стручног назива ПРАВНИК.